Stomatologija kroz istoriju

Praistorija

Prvi znaci primene zubarstva datiraju iz doba neolita, oko 7000 godina pre nove ere.. U arheološkom nalazištu Merhgarh u Pakistanu pronađeni su zubi na kojima se vide tragovi rada bušilice, pa se pretpostavlja da su se za rad na zubima koristili alati kakvim su zanatlijeobavljale precizne radove prilikom izrađivanja perlica od kostiju, školjki, poludragog kamenja…
Prvom teorijom o nastanku karijesa smatra se jedan sumerski tekst (5000 godina p. n.v.) gde se kao uzroci propadanja zuba pominju zubni crvi. Dokazi o ovakvom verovanju pronađeni su potom i u Staroj Indiji, Egiptu, Kini i Japanu.
Takođe, postoje dokazi da su se ljudi čak i ovom periodu bavili nadoknadom izgubljenih zuba, pa su tako u grobovima Etruraca (10-4. vek p.n.e.) pronađeni primerci zubnih proteza, kao i kod Staris Feničana kod koji su proteze pravljene od zlatne žice.

Stari vek

U straroegipatskim papirusima koji su nastali oko 3000 godina pre nove ere, pominje se zubna medicina kao posebna grana medicine, a najznačajniji medicinski tekst Starog egipta, tzv. Ebersov papirus ( 1600-1500 godina .p.n.v.) opisuje pojedine bolesti zuba.
IInače, Egipćani kao i Rimljani praktikovali su protetičke radove, pa i hirurgiju. U doba Rimljana od zlata su pravljeni zubi i zubni mostovi.
Mnogi grčki i rimski lekari pisci pisali su o lečenju bolesti zuba. Hipokrat i Aristotel su pisali o vađenju zuba klještima, o upotrebi žice za učvršćivanje rasklimanih zuba i polomljenih vilica, Celzus je pisao o važnosti zubne higijene, o tretmanu zubobolje i frakturi vilice, dok je Galen prvi koji je izvršio klasifikaciju zuba na sekutiće, očnjake i kutnjake, i jedan je od prvih koji je govorio o punjenju zuba.

Srednji vek

U srednjem veku najnaprednija je bila arapska medicina. Al Razi jedan od najvećih persijskih lekara, predlaže strogu zubnu higijenu i pranje zuba nakon svakog obroka. Abulkazis u svom velikom delu „Al Tasarif“ govori o skidanju kamenca, opisuje zubne instumente, i ističe da nedostajuće zube treba zameniti veštačkim, ljudskim ili zubima napravljnim od volovskih kostiju.
U Evropi tokom ranog srednjeg veka zubarstvom i medicinom bave se monasi, najobrazovaniji ljudi tog vremena, uz pomoć berbera čiji su alati bili jako prikladni za „hirurške“ zahvate. Međutim papskim ediktima monasima je potom zabranjeno da se bave puštanjem krvi kao i vađenjem zub pa su berberi nastavili da se bave time. U Francuskoj je nastalo udruženja berberina koji su bili podeljeni na one koji se bave komplikovanjiim hirurškim zahtevima i one koji su obavljali rutinske zahvate, kao što je vađenje zuba.

Renesansa

U renesansi sujeverje postepeno biva zamenjeno pravim znanjima iz anatomije i medicine.
Leonardo da Vinči je precizno opisao morfologiju svih zuba, odredio tačan broj svih zuba i njihovih korenova, Benedeti je opisao povrede zuba, uticaj žive na zubna tkiva i upotrebu opijuma kao analgetika. 1530, objavljena je prva knjiga posvećena isključivo stomatologiji u kojoj se obrađuju teme iz oralne hirurgije, o vađenju zuba, postavljanju ispuna od zlata…
1575, Ambroaz Pare objavljuje „Kompletne radove“ u kojima se govori i o lečenju zuba, tretmanu preloma vilice…

« Le dentiste » Willem Willemsz Van

Moderno doba

1723, Pjer Fošar, „otac moderne stomatologije“ objavnjuje delo „Stomatološka hirurgija“ , i ovo je prva knjiga u kojoj je sveobuhvatno opisana stomatološka praksa, uključujući osnove oralne anatomije, stomatološke tehnike i konstrukciju proteza. 1789, Nikola Duboa de Šemon dobija prvi patent za porcelanske zube, a 1985, osnovana je prva komercijalna radionica za proizvodnju porcelanskih zuba.
Stomatologija je procvat doživela početkom XIX veka u Severnoj Americi. 1839 počinje da izlazi prvi stomatološki časopis „ American Journal of Dental Science”, a 1840 osnovana je prva škola za zubnu hirurgiju i protetiku u Baltimoru.
Concernant le développement de l’anesthésie, les travaux du dentiste Horace Wells en 1844 qui 1895, nemački fizičar Vilhelm Rentgen otkriva x zrake, pa je 1986. u Americi urađen prvi zubni rengenski snimak žive osobe.
1900, osnovano je Internacionalno udruženje stomatologa.
Prva četkica za zube sa sintetičkim vlaknima pojavljuje se 1938, a prve paste sa floridima koje su se pokazale vrlo efikasnim u prevenciji karijesa pojavile su se 1950. Početkom 60-ih godina XX veka počinju da se koriste kompozitni materijali za punjenje zuba i u upotrebu ulaze laseri.

Représentation en grandeur nature, d’un cabinet dentaire du 2Oème siècle.

Od 1990. započinje era estetske stomatologije, koja se odlikuje sve širom opotrebom materijala u boji zuba, pravljenjem zubnih navlaka, implantata, itd…
1895.—Wilhelm Roentgen, Nemački fizičar otkriva x-zrake (rentgenske zrake), a 1896. istaknuti američki stomatolog C. Edmond Kells pravi prvi zubni rentgenski snimak žive osobe u Americi.
1900.—Osnovano je Federation Dentaire Internationale (FDI) Internacionalno udruženje stomatologa.
1937.—Alvin Strock vrši implantaciju prvog zubnog implanta koji se “ušrafljuje” u vilicu -Vitalinum prvi biokompatibilni materijal, a 1980 Per-Ingvar Breanemark opisuje tehnike osteointegracije- srstanja implanta u kost.
1990.—Uvode se novi materijali u boji zuba i sve je veća upotreba izbeljivača zuba, zubnih navlaka i zubnih implanta, čime započinjeera estetske stomatologije, koja se kao stomatološka disciplina veoma približila umetnosti.